Plava boja kao znak da su dečaci u većem riziku od bolesti
,,Mi smo različiti“, ,,Plava boja je naš simbol“, ,,Želimo prihvatanje“, samo su bile neke od poruka dece koje su se mogle čuti sa razglasa Centra za kulturu i umetnost u Aleksincu na Svetski dan autizma.
Poslednjih petnaest godina, drugi april se svuda u svetu pa i kod nas obeležava kao ,,Svetski dan autizma“ čime se podiže svest javnosti o ovoj bolesti, kao i merama uključivanja dece u socijalni i društveni život zajednice. Obeležavanjem ovog datuma porodice čiji članovi imaju autizam dobijaju podršku širom sveta. Time se povećava i razumevanje osoba koje se bore sa ovom bolešću.
Osnovna škola za učenike sa smetnjama u razvoju ,,Smeh i suza“ iz Aleksinca obeležila je ovaj dan nizom aktivnosti.
U saradnji sa OŠ ,,Ljupče Nikolić“ i OŠ ,,Vožd Karađorđe“ organizovali su izložbu dečijih radova pod nazivom ,,Autizam iz moje perspektive“.
Posetioci su mogli pogledati i film ,,Vidim te, vidiš li ti mene“ koji je ova škola snimila u saradnji sa učenicima aleksinačke gimnazije ,,Drakče Milovanović“.
,,Cilj našeg okupljanja i zapravo cilj filma je pružanje podrške osobama sa autizom i njihovim porodicama i skretanje pažnje i upoznavanje šire zajednice sa osobama sa autizmom. Drago mi je što su ovde pored osnovnih škola uključeni i učenici aleksinačke gimazije, koji su zapravo i učesnici filma“ – objasnila je master defektolog, Teodora Dašić, oligofrenolog.
Mališani u kolicima nosili su plave balone u znak podizanja svesti građana o njihovom zdravstvenom problemu.
Plava boja, inače je simbol autizma, i predstavlja podsetnik da je autizam gotovo pet puta češći među dečacima nego među devojčicama.
Autizam ili poremećaj autističnog spektra odnosi se na širok spektar stanja koje karakterišu poremećaji u socijalnim veštinama i komunikaciji, ponašanje koje se ponavlja, promenama u govoru i neverbalnoj komunikaciji piše ZJZ.
Poremećaj iz autističnog spektra (F84) je razvojni poremećaj mozga koji je još uvek nedovoljno istražen, nedovoljno objašnjen i s nedovoljno dobro razvijenom mrežom podrške osobama s autizmom i njihovim porodicama.
Neka deca mogu kroz terapiju i ranu intervenciju doslovno naučiti da funkcionišu poput druge dece, ali će spontano uvek drugačije funkcionisati. Autizam uvek ostaje deo njih. Zato je važno znati kako da budu prihvaćena.
Rana istraživanja pokazuju da rana dijagnoza i intervencija dovode do pozitivnih ishoda kasnije u životu obolele osobe, jer se autizam uglavnom otkriva nakon druge ili treće godine života deteta kada roditelji počinju da sumnjaju da sa detetom nešto nije u redu jer ne govori.
U rane faktore rizika, prema rečima stručnjaka, mogu biti genetski faktori, određeni uticaji okoline koji manje ili više mogu uticati da se bolest razvije ukoliko je osoba genetski predisponirana na ovaj poremećaj autističnog spektra, stariji uzrast bilo kojeg roditelja, komplikacije tokom trudnoće i porođaja, npr. ekstremna nedonoščad pre 26 nedelja, mala porođajna težina, višeplodne trudnoće – blizanačka trudnoća, trojke, itd. trudnoće u razmaku od manje od godinu dana.
Američka akademija za pedijatriju je sprovela opsežno istraživanje na temu vakcine koja se smatrala faktorom rizika u razvoju autizma, ali su tokom istraživanja došli do zaključka da vakcina ne izaziva autizam.
Svako može biti autističan bez obzira na pol, rasu ili nacionalonost.
Pema DCM -5 – TR, dijagnostičkom priručniku za ASD, autizam može izgledati drugačije kod devojčica i dečaka. Devojčice mogu imati suptilnije predstavljanje simptoma, manje društvenih i komunikacijskih izazova i manje ponašanja koje se ponavljaju. Njihovi simptomi mogu ostati neprepoznati od strane lekara, što često dovodi do nedovoljne dijagnoze ili pogrešne dijanoze. Postavljanje dijagnoze je takođe teže za autistične odrasle osobe, koje često nauče da ,,maskiraju,, ili sakriju svoje simptome autizma.
Izvor: https://www.autismspeaks.org/what-autism
Autor teksta: Ana Stojković