Tokom jednog intervjua, prvi put od ispitanika saznajem za termin ,,Sindrom slomljenog srca.“
Ovaj sindrom javlja se nakon gubitka voljene osobe, razvoda braka, gubitka posla ili neverstva. Može biti uzrokovan i konstantnim stresovima na poslu i manifestuje se nemogućnošću normalnog spavanja, znojenjem i strahovitim bolom u grudima.
Ukoliko Vam se desi da iz iznenadnog razloga osetite neobjašnjiv bol u grudima, a na magnetnoj rezonanci se ne pojavi ništa sumnjivo u vezi Vašeg srčanog mišića, možda nije loše da nešto saznate i o Sindromu slomljenog srca.
Naime, posle raskida duge veze koja je bila praćena turbulentnim osećanjem tuge zbog mogućeg zajedničkog života i planirane porodice, vraćam se kući kod majke i pokušavam da se saberem. Što od bola, što od neznanja šta ću i kako sa svojim životom. Bilo mi je nepojmljivo da izađem opet u grad i tražim drugu vezu jer je u mojoj glavi ta veza bila konačna u mom životu i mislila sam da ja više nikada neću morati da tražim partnera. To je bilo to. To je bio taj čovek sa kojim ja želim da provedem ostatak svog života. Delimo slična interesovanja, naš seksualni život je fenomenalan, slušamo istu muziku i lepo nam je kada smo zajedno. Volim ga i to je bilo to i sasvim dovoljno da se verim nakon samo dva meseca zabavljanja sa tim dečkom. Iako nisam baš znala čime ću da se bavim jer u malom gradu i nema velikih mogućnosti za moju profesiju, odlučujem se na taj korak da bih sutradan imala porodicu.
Nakon dve godine zajedničkog života, stvari počinju strahovito da se menjaju. Od bajke u prvih godinu dana koju smo živeli, zajedno izlazeći svuda, putujući, kupovini svega što nam je potrebno za zajednički život do trenutka kada gubim bebu koju sam strašno želela sa njim. On u tom trenutku gubi posao, a njegova zla majka uporno pokušava da sabotira naš zajednički život. Mislim da sam zbog poruka koja je ova strašno loša žena meni slala, izgubila i bebu.
Dok sam patila u bolnici zbog gubitka bebe u trećem mesecu trudnoće, shvatam da ja više ne mogu da živim sa tim čovekom i govorim mu da je samo pitanje trenutka kada ću se vratiti kući jer ja više njegove roditelje neću moći da posećujem Niti želim da ih viđam. Poštovao je moju odluku shvatajući zlobnost svoje zlobne majke i nije se viđao sa roditeljima neko vreme. Ipak, jednog dana odlazi u selo kod njih i vraća se kući ne govoreći puno o tom susretu. Odlučujem da izađem iz stana i više se ne vraćam. Govorim da me više nikada ne kontaktira u životu jer ja želim da prekinem svaki odnos sa njim. On, naravno, nekako to oberučke prihvata.
Ostajem sama sa svojim bolom, mesecima nakon toga, iako je najpotrebnije bilo da u toj situaciji ostanemo zajedno. Odlazim često na ginekološke preglede, nemam ovulaciju i iz svog džepa plaćam apsolutno sve troškove lečenja i pokušaj da ciklus, nakon kiretaže, koju su mi uradili vratim u normalu. Nisam više znala šta radim. Rezultat nije bio postignut, ovulacija se nije pojavljivala i rešavam da odem kod novog ginekologa, koji je i nakon hormonske terapije koja nije urodila plodom, predložio da odem opet na kiretažu. Odlučila sam da još jedan horor preživim sama, ovog puta ležeći u bolnici u Nišu, samo da mi se ciklus vrati u normalu, a ja nastavim sa životom kako znam i umem. Tražila sam lokalnu anesteziju, i nekako bezbolno prošla još jedno mučenje na ginekološom stolu.
Nakon sređivanja ciklusa, i dalje osećam strašnu prazninu i dobijam nesanice. Znojenje, koje noću ne mogu da kontrolišem, a potom i strašno probadanje u predelu srca. Nakon konsultovanja sa lekarom, predlaže mi da odem na magnetnu rezonancu. Pristajem i na to iako je moja moja majka bila protiv toga. Nakon rađenja magnetne rezonance, na kojoj je nalaz grudi i srca bio u redu, predlažu mi da se makar malo opustim i pokušam da nastavim život. Niko od lekara nikada nije pomenuo sindrom Slomljenog srca.
Tek danas, nakon razgovora sa čovekom koji je prošao neverstvo supruge i strašno loše se osećao zbog toga, saznajem da srce može zaista da se slomi i da se bol čak i fizički manifestuje.
Tajna je odgonetnuta. Imala sam stresnu kardiomiopatiju, što je drugi naziv za sindrom slomljenog srca. Iako u tom trenutku nisam znala šta mi je niti šta mi je činiti znam da sam postala emotivno nedostupna za bilo kog muškarca koji bi se možda pojavio. Napravila sam kineski zid oko sebe i nisam dozvolila da više nijedno biće poremeti moj svakodnevni ritam. Da li sam sebi zatvorila vrata za potomstvo, jer je ovaj sindrom trajao jako dugo, a ja se nisam ni trudila da nađem novog partnera ne znam, ali znam da više nikada ne bih podnela još jedan ovakav sindrom. Niti imam kapacitet. Postoje i drugi načini da se ostvari potomstvo, kao što je veštačka oplodnja a ja sam rešena da kroz život koračam sama. Osim ako se ne desi čudo, pa se pojavi princ na belom konju ali prinčevi postoje samo u bajkama. Stvarnost je potpuno drugačija.
Autor teksta: Ana Marija Bračun