Nedavno sam dobila povratnu informaciju kada su u pitanju tekstovi o meni i moje priče, te je čitalac izrazio želju da pišem o mom prvom iskustvu na poslu. To ću rado učiniti, jer bih volela da moje iskustvo pomogne nekome.
Moj prvi susret sa poslom dogodio se oktobra 2019. godine. Kao tadašnji student turizma izazila sam želju da radim na recepciji jednog hotela. Želja mi se ostvarila i ubrzo nakon zahteva dobila sam svoj prvi posao.
Pre samog početka rada imala sam tremu, jer nisam znala šta može da me očekuje. Međutim, na moje iznenađenje, moj početak je protekao u najboljem redu. Ali, bila sam sketptična, jer sam se plašila da ostanem sama. Mislila sam da se neću snaći. Došao je dan kada je bio red na mene da radim sama. Sve je super prošlo i već od sledećeg dana sam konstantno radila sama, bez straha da nešto neće biti u redu. Od tada sam prevazišla sve svoje strahove i shvatila da ne postoji nešto što ja ne mogu sama da obavim.
Kada poslodavci vide osobu sa invaliditetom, sumnjičavi su po pitanju zaposlenja, jer smatraju da oni ne mogu sami raditi. Međutim, vera je čudo. Ako verujemo u sebe, uvek ćemo uspeti. Važno je da nemamo nikakav strah, jer strah je naš najveći neprijatelj.
Na moju veliku radost odlično sam se snašla i opustila. Nije mi trebalo mnogo vremena da se uklopim u kolektiv i svi smo se lepo slagali. Nosim mnogo lepe uspomene iz tog perioda i zaista je rad u tom hotelu bio velika škola za mene. Međutim, zahvaljujući tom poslu shvatila sam da je novinarstvo profesija kojom ja želim da se bavim. I eto, vidite gde sam sada…
Poruka za sve osobe sa invaliditetom koje imaju želju da rade: ne odustajte i usudite se da pokažete svima da želite i možete. Vera pomera planine. I sama sam nekada bila na mestu vas koji se plašite i zato vam kažem da se borite jer ništa ne možete izgubiti, već samo dobiti. Svu sreću ovog sveta vam želim. Uspećete.
Autor teksta: Darija Petrović