Biti roditelj dece sa invaliditetom je veliki izazov: buđenje sa brigom i odlazak u krevet neretko sa suzama u očima i patnjom jer tvoje dete nema život kao i sva ostala deca. Žrtva i zanemarivanje svojih potreba su svakodnevnica svakog roditelja, a pogotovo roditelja dece koja žele da žive. Nije lako…
Da li ste se ikada zapitali kako izgleda dan jednog roditelja deteta sa invaliditetom? Nije ni nalik danu „običnih“ roditelja. Većini je svaki dan isti: bolnice, vežbe, učenje i pomaganje detetu…
Međutim, najteži trenutak svakog roditelja dece sa posebnim potrebama je izlazak sa decom. A, zašto, znate li? Kada roditelj izvede dete uvek se nađe neki radoznali prolaznik koji svoj pogled upućuje ka detetu i ne skida ga dok dete ne odmeri od glave do pete. A nekada to ne bude jedan, već ih ima i više. Pored pogleda, zna se i baciti komentar poput: „Jadno dete, a i ti sa njim. Kako se snalaziš?“, nikada, ali nikada nemojte sebi dati za pravo da komentarišete i zapitkujete.
Samo roditelji dece sa posebnim potrebama znaju kako počinje i kako se završava njihov dan. Poneka suza koja padne bude skrivena od pogleda deteta, jer dete ne sme znati koliko je strpljenja i borbe utkano u svaki novi dan. Nije lako, ali kada im dete priredi trenutak u kome oni budu ponosni, sve se zaboravi i u novi dan krene još jače.
Na društvenim mrežama možete pronaći mnogo profila majki koje dele svoja iskustva i savete u vezi odgoja dece sa posebnim potrebama. Ne bi bilo loše kada bismo im dali više medijskog prostora i podržali ih. U narednim tekstovima ćemo se družiti sa nekima od njih. A do tada, ukoliko na ulici vidite mamu sa nekim anđelom kome je svaki dan borba, osmehnite im se i pružite im podršku.
Autor teksta: Darija Petrović