Podrška je veoma važan faktor u životu osobe sa smetnjama u razvoju. Doduše, kod svih je tako. Ako nemamo ničiju podršku mislimo da smo manje vredni. Odmah da kažem da to nije tačno. Nikada niste sami niti ćete biti. Bog je uvek uz vas, kao i ljudi koji prolaze kroz slično kao i vi. Razumljivo je da to nećete odmah shvatiti, ni ne krivim vas. Put kojim idete je zaista trnovit i težak i treba vam barem jedna osoba koja će vas razumeti. Verujte mi, tu sam ja, ja razumem vašu borbu. Svet zna biti surov, ljudi nisu spremni da razumeju jedni druge, što zbog svojih problema, što zbog okoline.
Poznajem ljude koje je sramota da provode vreme sa nekim ko nije kao oni. Međutim, to ne treba da vas obeshrabruje. Trebate vi na njega da se sažalite, ne zna kakvu osobu je izgubio.
Ovaj tekst nije posvećen samo osobama koje imaju smetnje u razvoju već i onima koji su u depresiji ili se bore sa životnim preprekama. Niste sami.
U ovo doba kada je aktuelan internet, mislimo da ne postoji depresija i anksioznost. Upravo suprotno, otuđili smo se jedni od drugih, po cele dane provodimo na društvenim mrežama. Raznim filterima ulepšavamo naš život i lažemo sebe kako nam je dobro i kako smo srećni. Nije to slučaj kod svih, ali velika većina to radi. Obraćajmo pažnju jedni na druge, budimo podrška i ne osuđujmo. Nismo svi isti, ne podnose svi isto kritiku. Neki su krhki, neki nadmeni.
Ako neko želi da se bavi nečim što voli, ne odgovarajte ga od toga. Ako ne radimo ono što volimo, nismo srećni. Neko će reći da ima novca zbog posla. Nije sve u novcu. Mada, danas se sve kroz novac gleda, od braka, prijateljstva do posla. Standardi su nam poljuljani.
Tema o kojoj pišem danas je opširna. U svakoj sferi života je ima. Moramo se osvestiti i paziti šta izgovaramo. Najčešće mi se žale oni koji imaju smetnje u razvoju. Govore mi kako nemaju nijednog prijatelja, dečka/devojku. Svako od njih izgovara čuvenu rečenicu: „Svi nas razumeju, ali ne bi voleli da imaju nekoga poput nas u svojoj kući.“
Žalosno je što se pozivamo na 21. vek, a još uvek bežimo od ljudi sa smetnjama u razvoju. Na moju veliku žalost, viđala sam situacije gde ljudi u javnosti podržavaju osobe sa smetnjama, a u svoja četiri zida mole Boga da ta osoba ne dođe kod njih. Jer, šta će reći komšije…
Dragi moji, ja vas razumem. Razumem kroz šta prolazite i znam da vam nije lako. Razumem svakoga ko se bori sa sobom. Takvo je vreme došlo, svi sebe gledaju. No, ne trebate osuđivati nikoga. Svako vodi borbu sa sobom. Živimo u takvom vremenu. Borba za hranu, posao, borba za život i sigurnost, to je naša svakodnevnica.
Autor teksta: Darija Petrović