Verujem da smo se svi barem jednom u životu susreli sa osobom koja se bori da preživi. Uz to, ima osoba koje svakodnevno prolaze kroz pakao, jer ih okolina i društvo osuđuje. Današnja priča je o jednom dečku koji se bori za egzistenciju, međutim, trpi osudu i podsmevanje.
Darko Đokić je rođen 13. 4. 1996. godine. Živi u Valjevu. Rođen je sa rascepom usne i nepca. Sa sedam godina je krenuo u redovnu školu, pohađao je prvi razred u Osnovnoj školi „Desanka Maksimović“. Zatim je prebačen u Osnovnu školu „Vladika Nikolaj Velimirović“ gde je bio od drugog do četvrtog razreda. Od četvrtog do osmog razreda bio je u školi za osobe sa posebnim potrebama. Otkriva nam da je u petom razredu naučio prve korake čitanja i pisanja. Dodaje da je u redovnim školama bio odbacivan i da je imao velike traume jer su ga deca ismevala zbog usporene motorike mozga i izgleda. Učitelji ga nisu gledali drugačije, trudili su se da objasne deci da to što rade nije lepo.
Na pitanje sa kim živi i sa kakvim problemima se susreće, Darko odgovara sledeće:
„Živim sa majkom. Moji roditelji su razvedeni. Otac nas je napustio i ostavio u velikim dugovima. Majka i ja smo ostali da živimo kao podstanari, primali smo socijalnu pomoć koja se prekidala na svaka tri meseca.“
Otkriva da sa majkom ima dobar odnos, dok oca viđa u firmi, ali nemaju nikakav kontakt.
Nakon duže borbe za posao, Darko ga dobija u JKP „Vidrak“ u Valjevu.
„Zadovoljan sam poslom, iako primam samo 22 000 dinara. Voleo bih da ostanem tu da radim. Direktorka me pohvalila i zadovoljna je sa mojim radom.“
Kada sam ga pitala kakvi su mu stanodavci i šta se trenutno dešava sa stanom, Darko je rekao da su trenutno dužni jednu kiriju. Dok je imao donacija i pomoć, kiriju je plaćao na vreme. Kirija mu je 9 000 dinara. Stanodavci jedva čekaju da Darko i njegova majka naprave dugove kako bi ih izbacili na ulicu. Zbog problema sa stanom, Darko je pokušao samoubistvo. Kaže da mu je svega dosta.
Na pitanje da li je imao ljubavnu ili prijateljsku vezu, odgovara da nije imao ništa ozbiljnije, ni devojku, a ni prijatelja. Smatra da svi žele korist i novac, a razgovor i podršku ne.
U moru loših i tužnih uspomena, pamti i jednu lepu. Učešće u emisiji „Trenutak iz sna“ za njega je bila prekretnica u životu. Iz emisije nosi divne utiske, rado se seti voditeljke Tijane i ostalog kolektiva.
Spomenula sam mu učlanjenje u neka udruženja, međutim, pokušao je, ali ubrzo je napustio, jer se nije osećao prihvaćenim.
Njegova jedina želja je krov nad glavom. Želi da se oseća sigurno i da nema probleme. Sreću nalazi u menjanju frizura i dosta slobodnog vremena provodi na društvenim mrežama.
Za kraj javnosti poručuje da malo više obrati pažnju na sirotinju, da ne ismeva i ne kritikuje ako ne može da pomogne.
Ukoliko želite da stupite u kontakt sa Darkom Đokićem i pomognete mu, možete ga naći na njegovom profilu na Fejsbuku. Link profila je: https://www.facebook.com/darko.djokic.320
Autor teksta: Darija Petrović