Plegije su trajna ili privremena nemogućnost pokretanja određenog dela tela usled oštećenja nerava u kičmenoj moždini ili mozgu. Ova oštećenja mogu da se jave usled različitih faktora, kao posledica fizičke traume, moždanog udara, tumora, cerebralne paralize, multiple skleroze, neurodegenerativnih bolesti, ali i infektivnih oboljenja kao što su meningitis i encefalitis.
Cerebralna paraliza je oboljenje, ili je možda bolje reći stanje, do koga dolazi usled oštećenja mozga ili kičmene moždine u toku trudnoće ili porođaja, zato se ovaj uzrok za nastanak plegija smatra urođenim. Za razliku od nje svi ostali uzroci koji dovode do plegija smatraju se stečenim.
Tipovi plegija su sledeći:
Monoplegija – koja zahvata jednu ruku ili jednu nogu.
Hemiplegija – koja zahvata levu ili desnu stranu tela, što uključuje i ruku i nogu pogođene strane.
Paraplegija – koja zahvata donje ekstremitete.
Kvadriplegija – koja zahvata i gornje i donje ekstremitete.
Osim ekstremiteta mogu biti zahvaćeni i trup i vrat ili jedna njihova strana. U svim slučajevima razlog nepokretnosti ili slabe pokretnosti je to što mozak ne komunicira sa ekstremitetima, i ne postoji način da se prenese poruka udovima da se pomeraju.
Neki od simptoma hemiplegije su karakterističan način hodanja i poteškoće prilikom hodanja, kao i nemogućnost ili teže održavanje ravnoteže u stojećem položaju i hodu. Takođe se javljaju i umanjene motoričke sposobnosti poput držanja, hvatanja ili stiskanja predmeta, ali i spazam i ukočenost mišića, kao i bolovi u ramenima.
Pored navedenih simptoma javljaju se i problemi sa govorom i problemi prilikom gutanja hrane. Ovi ljudi mogu patiti od depresivnih i anksioznih stanja, a takođe se javljaju i problemi sa koncentracijom ili sa sposobnošću da razumeju izrečeno.
Iako leka za ova oboljenja, nažalost, još uvek nema, vrlo je bitno da ljudi sa nekom od plegija budu usmereni na fizioterapeute i rade vežbe koje im se preporučuju, pošto će na taj način odgađati pogoršanje stanja ili do pogoršanja neće ni doći.
Pozitivan način razmišljanja i okruženje koje je puno podrške i ljubavi su temelj blagostanja i uma i duha. Bez obzira sa kakvim se čudovištem suočavamo, ljudi su ono teško naoružanje koje pomaže da nad njim odnesemo pobedu.
Nesumnjivo je teško kada čovek shvati da u nekim od svojih najvećih zadovoljstava neće moći više da uživa na način na koji je to ranije mogao, kao što su, na primer, jahanje konja, vožnja motora, planinarenje ili možda pisanje i slikanje dominantnom rukom. Ali, zapravo, borba je ono što osmišljava život u tim trenucima, tako da velika većina njih nađe nova zadovoljstva i inspiraciju da svoj dan učini ispunjenim.
Naravno, količina bola i psihičkog i fizičkog prilikom suočavanja sa ograničenjima, koja su im nepravedno nametnuta od života, učini da pogledaju ambisu u oči, ali, na posletku, ili se rasprše poput pepela ili se rodi neki novi Feniks.
Autor teksta: Jovana Dulić