Tokom ovih par meseci postojanja Hendikep magazina i mog pisanja, na mejl su mi stizale razne priče i ispovesti ljudi koji imaju neki oblik invaliditeta ili poznaju nekoga sa invaliditetom. Svaka priča je za mene posebna, ali negde najneverovatnija mi je priča o svešteniku u invalidskim kolicima. Upravo ta priča je dokaz da niko nema imunitet na invaliditet.
Kada vide nekoga sa invaliditetom, ljudi se sažale i podrže, ali ne bi voleli da ta osoba bude njihov prijatelj ili član porodice. Međutim, niko nema imunitet na invaliditet. To morate zapamtiti. Niko. U deliću sekunde se život može promeniti. Ne znamo šta nas čeka sutra, ma koliko mi bili sigurni da nam se ništa ne može dogoditi.
Kao što sam već spomenula, na mene je najveći utisak ostavila priča o svešteniku u invalidskim kolicima. Da li znate zašto? Zato što je sveštenik rođen bez nedostataka i problema, tako je i živeo, međutim, u deliću sekunde, završio je u invalidskim kolicima. Jedna saobraćajna nesreća promenila je njegov život. Ali, njegova želja da bude sveštenik je bila jača od svega. Nije klonuo duhom, najbolje je izvukao iz onoga što mu se desilo i nastavio da živi.
Ne zaboravite, niko nije pošteđen. Samim tim trebate razumeti svaku osobu koja ima neki oblik invaliditeta. Verujte mi, ako se samo jednom u prolazu nasmejete ili pozdravite osobu sa invaliditetom, biće vam puno srce, a njima ćete ulepšati dan.
Znam mnoge koji nisu imali problem, ali su tokom života doživeli nesreću i ostali u kolicima. Zato sve svoje čitaoce molim da ne osuđuju i ne govore kako njima to ne može da se desi. Niko ne zna šta ga čeka sutra, zato ne bežite od osoba sa invaliditetom i ne osuđujte, budite čovek, a oni će vam biti zahvalni.
Autor teksta: Darija Petrović