Da li ste čuli i da li ste upoznati sa radom humanitarne organizacije „Dečje srce“? Ukoliko je odgovor negativan, pravi je trenutak da se upoznate sa radom ove organizacije.
O humanitarnoj organizaciji i njenim aktivnostima razgovarala sam sa Goranom Rojevićem, direktorom humanitarne organizacije Dečje srce.
Pre svega, zamolila bih Vas da nam predstavite humanitarnu organizaciju i da nam približite vaše aktivnosti i čime se bavite?
“Humanitarna organizacija Dečje srce 21 godinu pomaže deci i mladima sa smetnjama u razvoju, njihovim porodicama i svima koji na različite načine žele da se uključe u rad sa njima. Organizacija godinama sprovodi inovativne struktuisane i nestruktuisane socijalne usluge na teritoriji Srbije. U društvu smo prepoznati kao stručnjaci koji sa lakoćom prepoznaju potrebe osoba sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom i pronalaze praktične načine za njihovo zadovoljavanje. Praktično iskustvo pretvaramo u edukacije kojima kroz 7 akreditovanih programa edukujemo kako ljude koji se po prvi put sreću sa osobama sa smetnjama u razvoju, tako i stručnjake zaposlene u socijalnim uslugama.
Trenutno smo prepoznatljivi po:
1. Kafe/radionica Zvuci srca u Čuburskoj 12. jedini lokal na Balkanu u kome su isključivo zaposlene osobe sa smetnjama u mentalnom razvoju.
2. Usluga Lični pratilac deteta koja se sprovodi u 15 gradova Srbije.
3. Program „Škola životnih veština“ na Zlatiboru kojim se mladi sa smetnjama u razvoju osamostaljuju i pripremaju za što samostalniji život u zajednici.”
Kako ste došli na ideju da osnujete humanitarnu organizaciju i ko su njeni osnivači?
“Ideja je proizašla iz moje želje da svet osoba sa smetnjama u razvoju i njihovih porodica bude lepši, sadržajniji i ispunjeniji. Aktivnosti organizacije su proizašle iz potreba roditelja dece sa smetnjama u razvoju i mojih znanja i hobija. Aktivnosti su se umnožavale kao i korisnici usluga koje smo nudili kao organizacija. Kako smo počeli tada tako funkcionišemo i danas.”
Kako je izgledao početak rada humanitarne organizacije?
„Početak rada organizacije pre 21 godinu bio je pun entuzijazma, želje, volonterizma i izazova. Sve nas to krasi i danas jer kada to nestane nestaće i nas. Mi živimo razmenjujući sa drugima pozitivnu energiju, osmehe i nove ideje, kako nekada, tako i sada.“
Da li država podržava organizaciju ili grad u kome je osnovana?
“Podrška nastaje kada realno definišeš problem i kada iskreno definišeš rešenje problema. Ne može ti drugi neko pomoći dok sam ne pomogneš sebi. Nas pomaže i država i grad i firme i pojedinci i svi kojima se požalimo. Naučili smo da od drugih možemo tražiti samo ono što nam stvarno mogu dati i zato je važno dobro se raspitati o donatoru kako bi saznao šta može da ti da. U osnovi neuspeha najčešće je strah od neuspeha, neinformisanost i brzo odustajanje.”
Kako javnost reaguje na aktivnosti humanitarne organizacije?
“Javnost nas je jako dobro prihvatila jer aktivnosti predstavljamo na razumljiv i pristupačan način. Javnosti dajemo novu vizuru funkcionisanja mladih sa smetnjama u mentalnom razvoju stavljajući ih u kontekst svakodnevnih sadržaja zajednice u kojoj žive. Tako nas je 2018. godine pokretanje kafe/radnog centra Zvuci srca na Vračaru u Čuburskoj 12. u kome su jedini zaposleni mladi sa smetnjama u mentalnom razvoju primakao javnosti na jedan poseban, za zajednicu šokantan ali zanimljiv način.”
Da li je teško voditi jednu humanitarnu organizaciju?
“Svaki posao koji ne voliš, koji te ne ispiriše i koji ne znaš jeste problem. Voditi organizaciju, brinuti o ljudima, motivisati ih za rad može biti opterećenje ili radost. Za mene je radost jer se stalno nešto novo dešava, aktivnosti se manjaju, menjaju se i okolnosti u kojima se aktivnosti realizuju, kao i ljudi koji u svemu učestvuju. Voditi humanitarnu organizaciju je najsličnije igranju šaha, gde ti vučeš poteze od kojih se i u zajednici nešto dešava, a onda zajednica nešto uradi što tebe tera na novi potez. Ovo je partija u kojoj svi uživaju u igri i svi su pobednici, jer neko je dobio humanitarnu pomoć, neko znanje a neko iskustvo, a onda novi dan i nova partija.”
Da li nam nešto možete reći o projektima humanitarne organizacije?
“Trenutno smo ponosni na nekoliko programa:
1. Radni centar Zvuci srca koji zapošljava mlade sa smetnjama u mentalnom razvoju kao jedinstven program na Balkanu.
2. Škola životnih veština na Zlatiboru na kojoj se osoposobljavaju mladi sa smetnjama u razvoju za što samostalniji život.
3. Lični pratilac deteta usluga koja se sprovodi u 15 gradova u Srbiji.”
Ko i kako može biti deo humanitarne organizacije „Dečje srce“?
“Svako ko želi da na bilo koji način doprinese boljem kvalitetu života mladih sa smetnjama u razvoju može biti deo naše organizacije. U osnovi je potrebna dobra volja a sve ostalo se može naučiti u okviru aktivnosti organizacije.”
Da li nam možete otkriti neke planove za budućnost?
“Planovi su nam okrenuti ka nekoliko polja:
1. Radno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom
2. Socijalni turizam program u kome svaka osoba bez obzira na socijalni status treba i može da ode na vikend ili višednevni boravak, van one svakodnevice u kojoj živi
3. Razvoj socijalnih usluga u zajednici za mlade sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom.”
Imate li neki savet za one koji žele da osnuju humanitarnu organizaciju?
“Saveti:
1. Neka vaša humanitarna organizacija sprovodi aktivnosti one koje vi volite, tako da će vaš posao vama pričinjavati veliko zadovoljstvo
2. Budite uporni, istrajni i ne očekujte instant rešenja, jer i kada biljku zasadite treba da radite, brinete o njoj godinama da bi vam dala plod
3. Pravite mrežu pomagača i ljudi koji će slediti vašu ideju, a jednog dana kada se umorite oni će vas gurati napred, ka vašem cilju.”
Ovim putem želim da se zahvalim humanitarnoj organizaciji Dečje srce i direktoru Goranu Rojeviću na izdvojenom vremenu. Sve čitaoce Hendikep magazina pozivam da prate aktivnosti ove humanitarne organizacije.
Autor teksta: Darija Petrović