Cerebralna paraliza je bauk. Ljudi sa cerebralnom paralizom ne mogu živeti normalno. Ne mogu ni hodati, a kamoli decu imati. Vidi ga, jadničak. Kako li oni funkcionišu sami? Da li oni mogu imati partnere i prijatelje? Sve ovo su primeri mitova o cerebralnoj paralizi.
Kada čujemo da neko ima cerebralnu paralizu, po glavi nam se počnu vrzmati pitanja. Razumljivo je da nešto ne znamo, da nam nije poznato i blisko, ali nemojmo preuveličavati i suditi.
S obzirom da i sama imam jedan oblik cerebralne paralize, susretala sam se sa raznim mitovima. Te neću imati decu, te iako rodim, rodiću bolesno dete i slično. Međutim, nisam jedina. Nažalost, sa istim problemom se susreću ljudi koji imaju sličan ili isti oblik invaliditeta.
Jedan od najčešćih mitova – ljudi sa cerebralnom paralizom preneće bolest svojoj deci. Ne, to nije tačno. Naravno, postoje bolesti koje su nasledne i mogu se preneti, ali to nije slučaj sa cerebralnom paralizom.
Mit je da ljudi sa cerebralnom paralizom ne mogu živeti nezavisno. Naravno da postoje osobe kojima je potreban neki vid pomoći, ali to nije vezano za sve. Ljudi sa cerebralnom paralizom žive sasvim normalno, samostalni su. Takođe, postoje osobe kojima je potreban negovatelj. Međutim, opet ponavljam, to nije kod svih. Cerebralna paraliza se deli na više grupa, samim tim postoje osobe sa različitim tipovima cerebralne paralize.
Mit: cerebralna paraliza je kod svih ista. Kao što sam već navela, postoje različiti tipovi cerebralne paralize: hemipareza, dipareza, kvadripareza i drugi. Cerebralna paraliza ne može biti kod svih ista jer postoje različiti oblici i vrste. Neko može imati teži oblik, neko lakši.
Mitova o cerebralnoj paralizi ima mnogo. Mogla bih da pišem do ujutru. Sa vama ću podeliti još jedan od mitova, a o ostalim mitovima ćemo u drugom delu.
Jedan od češćih mitova koje čujem je: ljudi sa cerebralnom paralizom nemaju dug životni vek. Osobe sa cerebralnom paralizom mogu imati životni vek kao i „običan“ čovek. Sasvim se normalno živi, obavljaju se kućni poslovi, ide se na posao i brine o deci.
Nadam se da će ovaj tekst barem jednoj osobi razjasniti život ljudi sa cerebralnom paralizom. Život je zaista divan i ne trebamo ga kvariti lošim razmišljanjem i širenjem dezinformacija.
Autor teksta: Darija P.