„Oprostite, ali Vi to ne možete.“ – jedan je od najčešćih odgovora koji osobe sa invaliditetom dobiju na razgovoru za posao. Da li ste se zapitali zašto? Osoba sa invaliditetom i hendikepom neće otići u market i raditi kao kasir/ka, već će otići tamo gde je sigurna da može raditi. Stepen invaliditeta nije nikada isti kod svih i samim tim nikada se osobe sa invaliditetom ne mogu gledati isto.
U razgovoru sa čitateljkom koja ima cerebralnu paralizu, otkrila sam sa kakvim se problemima ona susrela na razgovoru za posao.
Ana (37, Beograd) je završila Francuski jezik i književnost. Na razgovoru za posao prevodioca francuskog jezika rekli su joj da ne može biti deo njihovog kolektiva jer se teže kreće, a to bi možda uplašilo klijente. Ne, nije problem u kretanju, već je u pitanju plašenje klijenata. Ali, zašto bi se neko uplašio žene sa malo težim hodom? Pa, nije ona čudovište, već fina i obrazovana dama. Ljudi su čudo.
Opšte je poznato da se diskriminacija može videti i na javnim mestima i u objektima, poput opštine, pošte, bolnice, bioskopa, biblioteke, a kako to, pitate se? Ne, nije reč o osoblju koje radi tu već o prilazu tim ustanovama. Retko gde možete videti rampu za invalidska kolica, a negde čak nema ni gelendera koji bi služio kao pomagalo osobama koje se teže kreću. Poslednjih godina, opštine se trude da što više izađu u susret osobama sa invaliditetom, ali smatram da to nije dovoljno.
Diskriminacija je veoma rasprostranjena, ali se najviše odražava na osobe sa posebnim potrebama. Pokušavala sam da saznam zašto je to tako i zašto se javnost drugačije odnosi prema osobama sa nekim nedostatkom, a moje saznanje me je dovelo do zaključka da se u medijima ne priča mnogo o tim problemima. U suštini, u medijima se govori o osobama sa invaliditetom, ali ne na pravi način. Smatram da bi trebalo više pažnje da se posveti edukovanju javnosti, po pitanju odnosa prema osobama sa invaliditetom. O osobama sa invaliditetom se diskutuje, ali se ne diskutuje o odnosu drugih prema njima.
O diskriminaciji će tek biti reči u magazinu, ali je veoma bitno da se mediji pozabave pomaganjem osobama sa posebnim potrebama, jer će njima to i te kako značiti. Ali, ne samo da im pomognu sa pisanjem o njima, već da edukuju druge o ponašanju prema osobama sa invaliditetom.
Autor teksta: Darija Petrović