Svaki laik u Srbiji zna da je Brajeva azbuka ili pismo namenjeno slepim i slabovidim ljudima. Ali šta je on što je specifično za tu vrstu pismenosti, koliko ima karaktera, kada je tačno nastala, kada je slepa deca uče i koriste i koliko je zastupljena kod nas, vrlo mali broj ljudi izvan onik koji se služe zapravo zna.
Brajevo pismo za slepe nastalo je 1825. godine. Proizašlo je iz tzv. noćnog pisma tajne službe koje su ga koristile u noćnim ratnim dejstvima. Luj Braj (Louis Braille) je usavršio ovu tehniku i nastojao da se ona primenjuje u praksi. Godine 1955. UNESCO je proglasio Brajevo pismo za univerzalno pismo za slepe i slabovide u svetu.
Brajeva azbuka se sastoji od šest tačaka, koje su raspoređene u dve kolone po tri tačke. Kombinacijom ispupčenih tačaka, kojih ukupno ima 63, dobijaju se pojedina slova. Znaci interpunkcije, kao što su zapete (zarezi), tačke, znakovi pitanja, usklika (uzvičnika) i slično, raspoređeni su u dve kolone po dve tačke. Brajevi znakovi za brojeve i matematičke funkcije doživele su nekoliko modifikacija. Slepi dodirom, jabučicom desnog kažiprsta, čitaju sleva nadesno, a pišu zdesna nalevo. Jagodica prsta može osetiti celu jednu ćeliju, jedno slovo od jednom.
Slabovida i slepa deca kod nas počnju da uče i koriste Brajov alfabet od trećeg razreda osnovne škole. U zvaničnim dokumentima Republike Srbije se ne koristi ova azbuka, ali možemo primetiti da na kutijama za lek postoje reljefaste tačke, koje služe da bi slepi i slabovidi mogli u svakom trenutku sami da uzmu propisan lek.
Dostupnost knjiga ovoj kategoriji je izuzetno sužena. Biblioteka nema takav sadržaj, a i zbog obimnosti samog pisma štampaju se uglavnom kraće knjige koje se mogu naći u udruženjima slepih i slabovidih osoba. Danas da bi se pomoglo i olakšalo u komunikaciji postoje razni programi na internetu i Dejzi plejer koji reprodukuje zvučni signal i služi slepima za čitanje knjiga. Naš zdravstveni fond ga omogućava na teretu republičkog buđžeta za korišćenje.
Dan slepih i slabovidih osoba se obeležava 4. januara svake godine. Poznato je da u Srbiji ima 12000 slepih i slabovidih ljudi, od kojih procenjuje se 80% koristi i poznaje Brajevu azbuku.
Pitanje savremenog doba i internet ere koliko će opstati Brajeva azbuka pored Dejzi plejera i zvučnih poruka? Prednost Brajevog pisma je što zbog reljefastih naslaga na papiru vežbaju se i pokreću taktilni senzori kod slabovidih, klasičan je i standardizovan način štampane pismenosti. Dok je Dejzi plejer multimedijalniji, može da omogući veći protok i sadržaj informacija, audio čitanje knjiga, slušanje muzike…Iako je Dejzi plejer praktičniji i korisniji, Brajeva azbuka je pionir pismenosti i nešto na šta se slepi i slabovidi decenijama unazad oslanjaju.
Izvor slike: www.wikipedia.com
Autor teksta: Jelena Stanić