Mitovi o cerebralnoj paralizi – drugi deo

Mitova o cerebralnoj paralizi ima bezbroj. Kada to kažem, zaista mislim tako. Od toga da ne mogu imati decu, ne mogu naći posao ili ne mogu imati profesionalnu karijeru, do toga da teško komuniciraju i da ne mogu naučiti hodati.

1. Osobe sa cerebralnom paralizom nikada ne nauče da hodaju: Tačno je da postoje osobe koje koriste pomagala za hodanje, poput hodalice ili invalidskih kolica, ali to nije slučaj kod svih. Većina osoba sa cerebralnom paralizom može samostalno hodati, bez ičije pomoći.

2. Osobe sa cerebralnom paralizom teško pronalaze posao i ne mogu imati karijeru: Upravo suprotno, osobe sa cerebralnom paralizom i te kako mogu biti uspešni. Mnogi od njih postanu naučnici, novinari, pisci, glumci, profesori i sportisti.

3. Biti roditelj deteta sa cerebralnom paralizom je gotovo nemoguće: Odgajanje svakog deteta je izazov. Biti roditelj deteta sa cerebralnom paralizom nije nemoguće, ali sa sobom nosi veću odgovornost. Dete sa cerebralnom paralizom od roditelja uvek treba da ima podršku i pomoć.

4. Osobe sa cerebralnom paralizom ne mogu upisati fakultet: Ne, nije istina. Veliki broj osoba sa cerebralnom paralizom su fakultetski obrazovani i veoma uspešni ljudi.

5. Osobe sa cerebralnom paralizom nikada ne dožive starost: Ovo je mit kojem se najviše veruje. Istina je da postoje osobe koje imaju kraći životni vek zbog težeg oboljenja i stanja u kojem se nalaze, ali većina osoba sa cerebralnom paralizom živi veoma uspešne i ispunjene živote.

Iako je drugi deo, ovo nije kraj. Postoji još mnogo mitova koji se vezuju za cerebralnu paralizu, ali o njima ćemo u trećem delu. Nadam se da sam vam približila život ljudi sa cerebralnom paralizom i da ih sada još bolje razumete.

Autor teksta: Darija Petrović

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *