Kada bismo danas pokrenuli bilo kakvu anketu o našoj današnjoj temi i time iskoristili priliku da zavirimo u samu srž odnosa izmedju ljudi i bilo kog oblika invaliditeta, uglavnom bismo poučeni mnogim iskustvima, naišli na bezbroj sažaljivih i depresivnih odgovora. Na svaki od njih, iako naizgled različit, mogli bismo da dopišemo kao zadnju rečenicu „Zao mi je, pomogao bih tim ljudima,ali nisam dovoljno informisan o tome, velika tuga.“ Da li je zaista sve tako crno kao sto pojedini navode i da li trebamo pokleknuti u borbi?
U sledećem delu ćemo se bliže upoznati sa današnjom temom, a vama ostavljamo da donesete zaključak, nakon teksta koji će mnoge osvestiti a nekima čak i promeniti mišljenje, barem se nadamo.
Na samom početku, nameće nam se pitanje samo od sebe:
„Šta je zapravo Cerebralna paraliza?“
CP (Paralisis Cerebralis) predstavlja određeni poremećaj mozga koji se manifestuje na poseban način kod svake osobe koja je zahvaćena ovom bolešću. To znači, da kod jačeg oblika CP imamo osobe kojima je potrebna pomoć tokom svakodnevice, do onih, kojima je samo povremeno potrebno biti tu kao podrška i minimalna pripomoć. Takođe, radi bližeg upoznavanja sa problemom, imamo i različite oblike koji bivaju klasifikovani prema vrsti poremećaja kod deteta.
Klasifikaciju vrši lekar a podela izgleda ovako:
1. Spastična (ukočenost mišića)
2. Ateotizna (nevoljni /nekontrolisani pokreti)
3. Ataksična (Loš balans i koordinacija)
Kao najčešći tip poremećaja, javlja se „Spastična cerebralna paraliza“. U ovom slučaju, ljudima su ukočeni mišići sa povremenim nespretnim pokretima.
Oblici spastične cerebralne paralize su:
1. SPASTIČNA HEMIPLEGIJA – HEMIPAREZA: tipično pogadja jednu stranu tela, najčešće ruku, a neretko zahvata i donji ekstremitet. Važno je napomenuti da je ovo stanje moguće drastično popraviti ukoliko se tome posveti dovoljno pažnje od malih nogu i s toga je, s razlogom ovo najbolji primer i dokaz da nije sve tako crno, sve se da ispraviti uz jaku volju i želju.
2. SPASTIČNA DIPLEGIJA – DIPAREZA: obuhvata ukočenost mišića donjeg ekstremiteta, dok manje ozbiljno utiče na ruke i lice, iako ruke mogu biti nespretne. S toga, deci mogu trebati hodalice, ili specijalna pomagala za noge. Takođe, i u ovom slučaju, u zavisnosti od ozbiljnog sagledavanja problema, dete može sebi olakšati dalji način života uz pomoć lekara i roditelja, s toga, nije sve tako crno.
3. SPASTIČNA KVADRIPLEGIJA – KVADRIPAREZA je najteži oblik cerebralne paralize i često se povezuje sa umerenim do teškim intelektualnim invaliditetom. Uzrok mogu biti rasprostranjena razna oštećenja ili značajne deformacije mozga. Deca će često imati tešku ukočenost i retko mogu hodati. Govor i razumevanje su teški. S vremena na vreme se mogu javiti povremeni napadi koji mogu biti teški za kontrolisanje. Samim tim je potrebno biti svestan i raširenih ruku biti tu na usluzi i pružiti pomoć kad god da ona zatreba jer su ljudi i dečica rođeni sa ovim oblikom to zaslužili i njihova svakodnevna borba, želja treba da nam daju podstreh da i mi sami nastavimo uz njih da se borimo za bolje sutra.
Koliko ste samo puta čuli u vašem okruženju: „Ja ne mogu uraditi to, ja to ne znam“?
Samo zamislite da ljudi sa ovim problemom nisu bili pitani mogu li bilo šta uraditi. Uz stručnu pomoć i podršku svojih najbližih trudili su se da uspeju. Pitate se kako pronađu volje za borbu?
Da li je odgovor upravo u kontra pitanju: Jesu li ovi ljudi naši najveći učitelji?
Od njih mnogo toga možemo naučiti, a zajedno možemo načiniti čuda, o kojima, što se više budemo osvestili i pristupili sa puno želje za pomoći, možemo pisati u nekoj od narednih tema, u mnogo lepšoj atmosferi od ove današnje.
Autor teksta: Stefan Petrović