Epilepsija ili padavica predstavlja hronično neurološko oboljenje koje se karakteriše spontanim ponavljanjem epileptičnih napada. Od epilepsije boluje 1% ukupne populacije. Epileptični napadi se ne javljaju samo kod osoba sa epilepsijom, već i kod osoba koje pate od apstinencijalnog alkoholnog sindroma, ali i usled metaboličkih ili toksičnih faktora i elektro-šoka.
Epileptični napadi se uglavnom ponavljaju i nemaju određen uzrok. Epilepsija se može izlečiti. Napadi se mogu kontrolisati lekovima u oko 70% slučajeva. Epilepsija nije samo jedna bolest, već simptom koji se može javiti usled više različitih poremećaja. Uzroci epilepsije kod mladih su genetska i razvojna oboljenja, a kod starijih uzroci epilepsije su tumor mozga i moždani udar. Epilepsiju karakteriše dugotrajan rizik od ponovljenih napada.
Podela epileptičnih napada:
1. Fokalni (parcijalni) napadi su povezani sa abnormalnim električnim pražnjenjem u mozgu.
2. Generalizovani napadi pogađaju obe polovine mozga odjednom, što dovodi do gubitka svesti.
3. Apsansni napadi predstavljaju napade sa kratkim periodom odsutnosti, kao i kratkim poremećajem svesti.
4. Tonično – klonički napadi (Grand mal napad) predstavlja vrstu epilepsije kod koje se obično javljaju neobične senzacije malo pre napada.
5. Parcijalni napadi počinju u jednom delu mozga, ali se mogu proširiti na ceo mozak.
Epileptički status predstavlja najteže stanje u epileptologiji i podrazumeva stanje u kome je epileptička aktivnost prisutna tokom 30 minuta i duže.
Autor teksta: Darija Petrović