U istoriji umetnosti beleže se primeri poznatih slikara koji su ili u toku ili pred kraj života oboleli od mentalnih bolesti. Prema rečima stručnjaka ovo nije nužno pravilo, ali da je linija tanka između ludila i genijalnosti govorio je još Aristotel.
Jedan od takvih primera je i poznati katalonski umetnik, svojevrsni genije, Salvador Dali koji je tokom života mentalno oboleo.
,,Dali je bio svestan bolesti ali je uspeo prekriti“, napisao je psihoanalitičar Lopez Herero u knjizi ,,Skriveno lice Salvadora Dalija“, dodajući, da su Daliju njegov rad i supruga Gala pomogli da delimično prevlada bolest.
Tek nakon Galine smrti i njegovog povlačenja iz javnog života ,,bolest je pokazala“ svoje skriveno lice, piše Herero koji je posthumno u svojoj knjizi katalonskog umetnika podvrgnuo psihoanalizi.
On je Dalija upoznao 1978. godine i bio je zapanjen slikom njegovog identiteta i pojave i napisao kasnije da je Dali bio ,,slab“ dok je u javnosti bio potpuno drugačiji.
Salvador Dali je bio ekscentrični umetnik i predstavnik nadrealizma.
Neki su ga smatrali za genija, neki za ludaka.
On je od svoje umetnosti pravio brend i napisao je nekoliko autobiografija.
Međutim, o njegovoj voljenoj Gali se zna samo malo na osnovu tuđih priča i biografija.
Opisivana je kao koketna, fatalna, gruba i osvetoljubiva žena lakog morala koja je volela da koristi druge ljude, ali ono što se sa sigurnošću zna jeste da je bila najveća Dalijeva muza i njegova inspiracija. Njegov pokretač, strast, opsesija i ljubav.
Gala je zapravo bila Elena Ivanova Diokanova, ruska emigrantkinja, prelepa i misteriozna. Zavodljiva žena crnih očiju maslinaste kože zbog koje je Dali nazivao Oliva, Olivera. Kretala se samo u elitnim krugovima, najznačnijih i najuticajnijih umetnika i moćnika. Kažu da je mogla da nanjuši kreativnog genijalca na kilometar i oduzme mu razum.
Bila je supruga francuskog pesnika Paula Eluarda sa kojim je imala ćerku.
Kažu da ga je koristila zarad poznanstava i statusa sa raznim umetnicima.
Kada je Paul zatražio da Dali naslika njen portret, oni su se zaljubili jedno u drugo.
Gala je bila jedanaest godina starija od tada dvadestpetogodišnjeg Salvadora.
On je smatran osobenjakom koji je bio pun strahova i fobija i čak nazivan homoseksualcem.
Poznato je da je pre nego je krenuo na sastanak sa ovom lepoticom, premazao sebe sopstvenom krvlju, pokidao odelo i namazao se ribljim lepkom.
Gala ga je zauvek opčinila. Ona je bila smisao njegovog života i on ostatak svog života posvećuje upravo njoj i svom kreativnom slikarskom radu. Kao i pisanju.
Salvador je u Gali pronalazio sreću i motivaciju, a svi njegovi ženski prikazi bili su zapravo njeno otelotvorenje u Dalijevim slikama i na taj način je učinio besmrtnom.
Mnogi smatraju da je upravo ona zaslužna za Dalijev uspeh.
Uspela je da unovči Dalijev talenat. Kažu da je u trci za bogatsvom bila besramna, lukava i uporna.
Nikada se nije libila toga da traži ogromnu svotu novca za Dalijeve slike.
Prodavala je za veliki novac prazne, bele A4 formate kao apstraktnu umetnost.
Zajedno su uživali u ulogama koje su stvorili i maskirani bi šetali ulicama Madrida, Londona, Pariza i Barselone. Gala je imala običaj čak i potpuno naga da se šeta.
Dali je Gali praštao i povremene afere, jer je bio u grču da će ga Gala napustiti i davao joj potpunu slobodu u kretanju kao i izboru mladih ljubavnika.
U tim opasnim ljubavnim igrama Dali je tukao Galu i jednom prilikom joj napravio čak dva preloma na rebrima.
Kako bi ga umirila, davala mu je ogromne doze sredstava za smirenje, a kasnije se pokazalo da su upravo ti sedativi trajno oštetili neurološki sistem njegovog mozga.
Ovaj nadrealni slikar doživeo je najveću kaznu u svom životu u trenutku kada je Gala preminula.
Bio je primoran da sedam godina živi bez nje. Sahranio ju je u njenoj najdražoj Dior haljini u zamku Pubol koji je kupio za nju.
Bez nje je izgubio životnu energiju i elan za slikanjem. Nanosio je sebi povrede ne bi li osećao fizičku bol i na taj način pobegao od bola za Galom.
Više puta je pokušao da izvrši samoubistvo. Nalazili su ga na Galinom grobu, gde je izmučen glađu, pokušavao da dozove halucinacije ne bi li se u njima sreo sa Galom.
Tvrdio je da bi mu se ona tada javljala, izazivajući ga pogledom. Više nikada ništa nije naslikao.
Autor teksta: Ana Stojković