Da li smo se ikada zapitali kako možemo pomoći slepim ljudima? Pomoći ne znači samo da im pomognemo pri kretanju, već im moramo pomoći da se prilagode svakodnevnim aktivnostima. Šta podrazumevamo pod tim svakodnevnim aktivnostima, a nije samo pomoć pri kretanju, oblačenju i slično? Slepi ljudi moraju biti informisani, biti deo društva i biti prihvaćeni.
Radio kao medij je svima dobro došao u trenucima kada nije postojao internet. Preko radija smo slušali vesti, razne emisije, oglase, pa i muziku. U današnje vreme radio se, uglavnom, koristi za slušanje muzike. Ali, to nije slučaj kod slepih ljudi. Njima radio puno pomaže prilikom informisanja. Naravno, oni radio ne koriste samo za informisanje, već i za zabavu. Slepi ljudi se često emotivno vežu za radijskog voditelja, te se neretko dešava da ih posećuju u redakcijama.
Prilikom pisanja ovog teksta, došla sam na ideju da pozovem jednu poznanicu koja radi kao radijski voditelj. Ona mi je otkrila neke zanimljive detalje kada je u pitanju radio.
„Moram ti priznati da sam emotivno vezana za radio. Radio je svakodnevno tu, dok se vozim u autu, dok raspremam kuću ili spremam ručak. Često me ljudi pitaju kako mi ne dosadi da po ceo dan slušam radio, a vodim emisije na njemu. S obzirom da si me pitala da li sam imala susreta sa slepim osobama, i te kako jesam. Iskrena da budem, ja nisam doživela da dolaze u radio da me upoznaju, ali sam bila prisutna kada su dolazili zbog mojih starijih kolega. Takvi susreti su veoma emotivni. Slepe osobe radijske voditelje smatraju bliskim prijateljima ili čak članovima porodice. Mogu to razumeti. Ja to zovem ljubav na prvi pogled.“
Radio je uz nas bio u najtežim trenucima. Iako je 21. vek, vreme interneta, radio se bori da ne bude zaboravljen. Slušanje radija u nama budi prelepe uspomene, zato verujem da svako od nas može razumeti ljubav prema radiju koju imaju slepe osobe. Volela bih da radio opstane.
„Obožavam da slušam radio. Radio mi olakšava život i slušajući njega se često izgubim u mislima i zaboravim na moj težak život.Volim da slušam „Radio Beograd 202“ i mnoge druge.“ – otkrila mi je Ana, gospođa koju sam upoznala u jednom udruženju slepih osoba.
Vreme je interneta i društvenih mreža, radio se svakodnevno unapređuje, te možemo čuti kako se u poslednje vreme snimaju podkasti. Podkasti su emisije koje su dostupne u audio formatu, ali se isto tako podkasti mogu gledati na televiziji.
Autor teksta: Darija Petrović