Tridesetpetogodišnja Ivana Jović iz Beograda se već godinama bori sa teškom bolešću policističnih bubrega. Ona ide na dijalizu već dve godine.
– Druga godina na dijalizi polako, ali sigurno uzima danak. Na početku sam mogla da se nakon dijalize odmah vratim svojim dnevnim aktivnostima, sada to više nije slučaj. Nakon 5 sati provedenih na dijalizi, moram bar još toliko da odmaram, jer jednostavno nisam funkcionalna. Dijaliza isisava svaki atom energije iz mene, a bez nje se ne može – započinje svoju potresnu priču ova hrabra žena i naglašava da je transplatacija bubrega jedino rešenje za vraćanje normalnim životnim aktivnostima i uživanju u odrastanju svoje četvorogodišnje ćerke.
Svakodnevni život ove mlade žene je pun teškoća.
– Moram ograničeno da unosim određene namirnice u ishrani. Jedem samo ono voće koje nema kalijuma u sebi. Što se tiče unosa tečnosti, preporuka je da to bude pola litre dnevno. Najviše što mogu da unesem između dve dijalize je tri litra tečnosti – voda, čorba, kafa. Sve to utiče na rad srca i bubrega.
Glavna podrška da istraje je njena četvorogodišnja ćerka Petra.
– Ona mi uliva snagu, zbog nje ne mogu da sedim skrštenih ruku – kaže ova požrtvovana majka i priznaje da gleda da ćerku poštedi priča o svom zdravstvenom stanju. Kad idem na dijalizu, kažem joj da moram na posao.
Uprkos jednogodišnjoj borbi i preduzetim akcijama još uvek nije uspela da poboljša svoje zdravstveno stanje. Iz tog razloga mora da potraži pomoć odnosno da skupi novac za transplantaciju u Belorusija, jednoj od retkih zemalja gde se radi kadaverična transplantacija za nerezident.
Ona apeluje na sve ljude dobre volje da svojim malim doprinosom joj pomognu preko humanitarne fondacije „Budi human“ na sledeće načine:
– pored slanja poruke 1373 na 3030 moguće su uplate na dinarski: 160-6000001468264-27, devizni račun: 160-6000001468448-57.
– Hvala unapred do neba svim vašim čitaocima za svaku poruku, uplatu, deljenje akcije na društvenim mrežama – završava ova mlada žena sa nadom da je svaki vid pomoći novi korak za kvalitetniji i normalniji život.
Autor teksta: Milica Živković