Nakon Korona virusa koji je zahvatio čitav svet, a civilizacija bila suočena sa prisilnim zatvaranjem i socijalnom izolacijom, kod velikog broja ljudi razvio se takozvani Pećinski sindrom.
Ovaj termin osmislio je Arthur Bregman nakon što su neki od njegovih pacijenata izražavali strah od izlaska u društvo iako su u potpunosti vakcinisani.
Ljudi koji su proveli više od godinu dana u izloaciji teško se vraćaju u normalno funkcionisanje izbegavajući socijalne kontakte i druženje iako su okupljanja bez maski potvrđena kao bezbedna nakon pandemije Korona virusa. Oni su nakon socijalne izolacije razvili i anksiozni poremećaj te im je bilo jako teško da prihvate ponovno integrisanje u socijalno i radno okruženje.
Ovim terminom opisuju se ljudi koji više vole intimu svog doma nego spoljašnji svet. Ovakvo izbegavanje oduvek je bilo prisutno pogotovu kod osoba koje pate od anksioznog poremaćaja.
Dijagnostički i statistički priručnik o mentalnim poremećajima ne prepoznaje ovaj sindrom kao kliničko stanje već predstavlja čestu stvarnost. Mnogo pre ovog sindoma stručnjaci su prepozanli Hikikomori sindrom koji predstavlja tendenciju ka izolaciji kod mnogih mladih ljudi koji odlučuju da napuste svoj društveni život i ostanu u svojim domovima. Vreme digitalizacije i sve veći broj ljudi koji rade kao freelanceri od kuće koji su radni prostor zamenili kućnim ambijentom skloniji su da razviju ovaj sindrom.
Sindrom pogađa više muškarce nego žene a može se manifestovati u obliku agarofobije, stidljivosti ili čak poremećaja izbegavanja.
Takođe, pogađa istovremeno i introvertne i ektrovertne osobe, a neki stručnjaci upozoravaju da je fenomene sličan Stokholomskom sindromu kada zarobljenik ili talac razvije prekomernu bliskost sa svojim otmičarem, u ovom slučaju, sa svojim domom.
Pojavljuje se nakon složenog traumatskog događaja zbog kojeg oboleli odlučuje da je najbezbednije ostati kod kuće. Uzrok tome može biti maltretiranje na poslu, zabrinutost da će se u spoljašnjem svetu desiti nešto loše, konstantna briga, a sindrom je praćen simtomima kao što su vrtoglavica, utrnulost i tahikardija.
Glavne karakteristike pećinskog sindroma su patnja i bol, a oni koji pate od ovog sindroma svesni su da u nekom trenutku moraju izaći iz svojih domova i suočiti se sa spoljašnjim svetom.
Da to nije ni malo lako, za Hendikep Magazin govori osoba koja želi da ostane anonimna, a koja je nakon preležanog Korona virusa i primanja injekcije Fajzer dobila miokarditis i bila uslovljena da primi još jednu dozu vakcine kako bi ostala na poslu.
,,Nakon primanja prve doze, javio mi se neobjašnjiv bol u grudima i usled silnih analiza koje sam prošla lekari su utvrdili da bolujem od miokarditisa, a moj odlazak na posao bio je uslovljen da primin još jednu dozu. Ja sam to odbila jer mi je zdravstveno stanje bilo ugroženo. Nakon višemesečne izolacije u kući razvila sam anksiozni poremećaj i strah, kako od vakcine tako i od socijalnog integrisanja u društvenu zajednicu. Bila sam zabrinuta za svoj život. Kako su mi pretili otkazom, ja sam odlučila da sama dam otkaz jer nisam želela da primin još jednu dozu vakcine. Vrlo mi je bilo teško mesecima da se se vratim normalnim aktivnostima i socijalnom životu, što od zdravstvenih problema koje sam zadobila, što od straha da ću umreti. Da ne govorim o egzistencijalnim problemima nakon gubitka posla. Da nisam imala pomoć najbližih ne znam kako bih sve to izdržala. Nekako sam uspela da izađem iz izolacije i privremeno se zaposlim u jednom butiku” – kaže za naš portal žena koja je radila u medicinskom centru u Australiji.
Svedoci smo potpuno nove i neistražene stvarnost koju je donela pandemija korona virusa koju do pre 2021.godine nismo mogli ni da zamislimo. Sa njom smo dobili i nove sindrome i uplašenost za sopstveni život. Da li smo se navikli da živimo bez straha od korona virusa diskutabilno je, a veliki broj ljudi ostao je trajno oštećen zbog pandemije koje nas je zadesila.