Autizam je razvojni poremećaj kojeg karakteriše zaostajanje u razvoju socijalnih veština, jezičkih veština, kao i različitih oblika ponašanja. Pun naziv ovog poremećaja je zapravo poremećaji iz spektra autizma. Međutim, o autizmu i te kako postoje mitovi. O tim mitovima ću vam danas pisati.
1. Autizam je prouzrokovan MMR vakcinama
Ideja je potekla od doktora Endrua Vejkfilda. Njegovo istraživanje je objavljeno 1998. godine. Međutim, teorija nije prihvaćena. MMR vakcinu primaju deca sa dve godine, a simptomi autizma se otkrivaju u drugoj godini života deteta. Sumnja postoji, ali naučnici tvrde da MMR vakcina nema veze sa autizmom.
2. Autizam je izlečiv
Osobe sa autizmom teže žive, tj. za njih se smatra da teško žive sa autizmom. Mnogi se i pitaju da li postoji lek za autizam. Postoje dve grupe ljudi sa autizmom. Jedna grupa ne bi želela da ima autizam, dok druga grupa autizam smatra delom sebe i naučila je da živi sa njim. Druga grupa je uspešna u onome što želi i radi.
3. Autizam je mentalna bolest
Autizam je neurološko stanje, što znači da mozak na drugi način procesuira informacije. Međutim, i kod osoba sa autizmom se mogu javiti depresija i anksioznost.
4. Osobe sa autizmom nisu pametne
Autizam je razvojni invaliditet, ne intelektualni. Neko ima niži IQ, neko natprosečni, ali „glupi“ nisu. Oni imaju svoje ustaljene navike koje praktikuju, neki manje komuniciraju, ali to ne znači da nisu pametni.
5. Osobe sa autizmom ne mogu biti zaljubljene
Zašto ne? Zato što imaju svoje navike i drugačije im funkcioniše mozak? Nisu empate? Naravno da se mogu zaljubiti. Autizam ne znači da neko ne može biti voljen ili voleti. Nisu drugačiji i imaju pravo na život.
6. Osobe sa autizmom su asocijalne
Nisu asocijalni. Postoje dve grupe ljudi sa autizmom. Prva grupa je grupa koja voli sama da provodi vreme, a druga grupa voli druženja. Ljudi koji se druže sa njima paze da ih ne uvrede i to može izazvati neprijatnu situaciju. S toga, ako uvidite da osoba sa autizmom želi društvo, opustite se. Nećete ništa upropastiti.
7. Osobe sa autizmom nemaju empatije
Netačna tvrdnja. Osobe sa autizmom u većini slučajeva mogu biti brižne i pristupačne osobe. Mogu razumeti i biti podrška. Nema potrebe da se autizam vezuje za nedostatak empatije.
8. Loš odgoj dovodi do autizma
Mit koji potiče iz četrdesetih godina prošlog veka. Psihijatar Leo Kaner je ustanovio autizam i povezao ga sa nedostatkom majčinske topline. Međutim, ova teorija je odbijena. Roditelji autistične dece su i te kako posvećeni njima i samim tim se ta teorija odbija.
9. Autizam pogađa sve na isti način
Mit. Svaka osoba je jedinstvenai može imati različite manifestacije ove bolesti. Osobe sa autizmom nisu iste i ne možemo ih svrstati u istu grupu.
10. Autizam nije više od invaliditeta
Autizam spada pod invaliditet, ali je greška ako se misli da nije nešto više od toga. Autizam utiče na kvalitet života i osobe sa autizmom mogu živeti zaista lep život.
11. Autizam pogađa samo decu
Mit je da autizam pogađa samo decu i da je poremećaj iz detinjstva. Međutim, autizam pogađa i odrasle.
12. Osobe sa autizmom su nasilne
Mit. Ne postoji nikakva veza između nasilnog ponašanja i autizma. Autistični ljudi nisu nasilni, to su ljudi uobičajenog mentalnog zdravlja.
Mitovi nisu potrebni kada je u pitanju autizam, kao ni kod bilo kog fizičkog stanja. S toga, bilo bi poželjno da se svako od nas edukuje, kako ne bi dolazilo do pogrešnih tvrdnji o autizmu.
Autor teksta: Darija Petrović