,,Oboleli od šizofrenije, pretpostavlja se, uništili su svet oko sebe, njegova psihopatološka doživljavanja namenjena su rekonstrukciji.“ Eni Katan
Kada je reč o likovnom izražavanju psihički obolelih, svi se slažu da se oboleli od šizofrenije mnogo češće od drugih bolesnika izražavaju na ovaj način i da su njihovi radovi najkarakterističniji i najstilizovaniji i da imaju najviše estetske vrednosti. Oni su oduvek privlačili posebnu pažnju, jer se u njima pojavljuju fragmenti, sklopovi, pa i čitave strukture koji se u likovnom izrazu kod drugih ljudi ne sreću, a po pravilu su oslobođeni od svake kontrole, logičnosti i potrebe da se nekome dopadnu. Psihijatri su oduvek u njima tražili vezu sa kliničkim stanjem obolelih i potvrdu svojih dinamičkih opservacija, dok su stručnjaci posvećeni umetnosti, posebno likovni umetnici, istoričari umetnosti i likovni kritičari tragali za novim oblicima i sadržajima, kombinacijama boja, načinima korišćenja materijala i dr.
Klinička praksa je pokazala da podsticaj za likovno izražavanje obolelih od šizofrenije zavisi od evolutivnog momenta u razvoju oboljenja, a mnogo manje, ili nimalo, od prethodnog likovnog obrazovanja obolelih. Analiza odnosa između evolutivnog momenta šizofrenog procesa posmatranog kao kontinuum koji počinje pretpsihotičnom fazom, a završava se dubokom regresijom i potpunim osiromašenjem ličnosti i načina izražavanja dobija važno mesto i ulogu u procesu vrednovanja.
Dinamika likovnog izražavanja obolelih od šizofrenije veoma je složena. Osnovu psihopatološkog stanja čini duboka patološka i prinudna regresija pomoću koje se oboleli brani od nepodnošljivog straha, depresivnosti i drugih psiholoških činilaca koji prete da dovedu do potpune dezorjentacije i rascepa njegove ličnosti. Različitom dubinom regresije on obezbeđuje oslobađanje od pritisaka u funkcionisanju u datim životnim okolnostima, postiže rasterećenje od brojnih konflikata sa tim povezanim i uspostavljanja ravnoteže sa stupnjevima razvoja koji su karakteristični za rano detinjstvo, jer je tada funkcionisanje moguće bez konflikata.
Ali, ono tada nije racionalno i zrelo, već iracionalno i nezrelo, nikada nije stvaralačko i podsticajno. Ako je u tim stanjima likovno izražavanje moguće, ono se odvija uprkos regresiji, a ne zahvaljujući njoj.
Po psihoanalitičkom shvatanju, najbliži mogućnosti da se ova složena zbivanja objasne jeste psihološki mehanizam restitucije, o kojem je Frojd pisao analizirajući slučaj Šreber. Po njemu, restitucija je pokušaj obolelog da libido vrati na svoje objekte. Kada se to poveže sa šizofrenim procesom i likovnim izražavanjem, onda je neophodno istaći da je reč o poremećaju odnosa subjekta, njegovog ega sa stvarnošću i okolinom, tj. o narušavanju psihičke ekonomike. Frojd je naglasio da je taj odnos osiromašen i razlabavljen, da je kateksa sa spoljašnjim svetom umanjena, ili pak, da pri ekstremnim uslovima vlada zanemarivanje i ravnodušnost prema stvarnosti .U toku razvoja šizofrenog procesa oboleli tako nekvalitetan odnos sa realnošću i okolinom nadokađuje silovitim pokušajima raketiranja spoljašnjih objekata. To je cilj likovne produkcije, koja iznenada postaje produktivna i intenzivna. Ego se izmiče iz procesa iskušavanja realnosti i prvi put u životu likovno izražava ili, pak da otpočinje njegov siloviti crtačko – slikarski zamah, koji nikada pre nije imao, a ni posle tog momenta neće imati takve karakteristike.
Mnogi od najpoznatijih svetskih genija kroz istoriju bili su mentalno bolesni, a među njima su renomirani umetnici Vinsent Van Gog i Frida Kalo kao i književni velikani Virdžinija Vulf i Edgar Alan Po. Nedavna istraživanja ukazuju da veza između genija i ludaka ipak nije samo mit, već da su ova dva ekstrema ljudskog uma zaista povezani.
Vinsent Van Gog jedan je od najpoznatijih svetskih slikara koji se čitavog života borio sa duševnim bolestima. Naučnici su smatrali da je bolovao od šizofrenije. Navodno je Van Gog, tokom svađe s kolegom slikarom Polom Gogenom, čuo glas u glavi koji je rekao: „Ubij ga“. Umesto toga, uzeo je nož i odsekao deo svog uva. Psihijatri smatraju da je možda bolovao od depresije ili bipolarnog poremećaja.
Autor teksta: Ana Stojković