Svetski dan mozga, koji se obeležava svake godine 22. jula, ima za cilj da poveća svest o važnosti zdravlja mozga i potrebi za njegovom zaštitom. Mozak je najvažniji organ u ljudskom telu, jer upravlja svim našim funkcijama, mislima, osećanjima i pokretima.
Ovaj globalni događaj okuplja naučnike, medicinske stručnjake i organizacije širom sveta kako bi se promovisalo razumevanje mozga, njegovih bolesti i poremećaja, kao i važnost prevencije i pravovremene dijagnoze.
Mozak je izuzetno energetski zahtevan: Iako čini samo oko 2% telesne mase, mozak troši oko 20% ukupne energije tela. To znači da je efikasan rad mozga ključan za celokupno zdravlje i funkcionisanje organizma.
Mozak je dom triliona sinapsi. Ljudski mozak sadrži oko 86 milijardi neurona, ali ono što je zaista impresivno je broj sinapsi, mesta gde se neuroni povezuju. Procene govore da mozak može imati između 100 triliona i 1 kvadrilion sinapsi, omogućavajući kompleksne mreže komunikacije.
Mozak se menja kroz život. Neuroplastičnost je sposobnost mozga da se menja i prilagođava kao odgovor na nova iskustva, učenje i čak i povrede. Ova sposobnost omogućava nam da razvijamo nove veštine i da se oporavljamo od povreda mozga.
Mozak je brz. Informacije u mozgu putuju neverovatnom brzinom. Na primer, impulsi mogu putovati između neurona brzinom do 431,3 kilometra na sat. To omogućava brzu reakciju i efikasnu obradu informacija, što je ključno za preživljavanje i svakodnevne aktivnosti.
Mozak pamti. Mozak može sačuvati neverovatnu količinu informacija. Procenjuje se da ljudski mozak može sačuvati količinu informacija koja je ekvivalentna 2.5 petabajta, što je približno 3 miliona sati televizijskih emisija.
Jeste li se ikad zapitali kako naš mozak funkcioniše, kako da prepoznamo rane simptome neuroloških poremećaja ili kako naše svakodnevne navike utiču na zdravlje mozga? Kako da mozak zaštitimo od stresa i kako da poboljšamo naše navike?
Specijalisti iz oblasti neuro-fiziologije poručuju da je mozak zapravo jedini organ koji ima direktno dejstvo na zdrave načine života, ali ujedno i na direktno negativno dejstvo od loših životnih navika.
Oni poručuju da je jako važna zdrava ishrana i unos nezasićenih masnih kiselina odnosno omega masnih kiselina koje su dostupne u ribi, ribljem i maslinovom ulju.
Pored toga važan je raznovrsan način ishrane, izbegavanje zaslađenih napitaka, alkohola, cigareta i dominacije crvenog mesa u ishrani. Takođe dodaju da je jako bitna kako psihička tako i fizička aktivnost.
Čitanje, istraživanje i ono što nas podstiče na istraživanje i umni rad. Kvalitetan san je takođe bitan faktor u normalnom funcionisanju mozga, kažu straučnjaci.
Izbegavanje loših navika pod kojima se podrazumevaju konstantno sedenje, neaktivnost, loš san i konzumiranje alkohola i cigareta mogu doprineti da se čovekov organizam oseća jako revitalizovano. Boravak u prirodi i izloženost kiseoniku takođe su jedan od bitnijih faktora za normalno funcionisanje mozga.
Stručnjaci upozoravaju da je konstantna izloženost stresu takođe još jedan od okidača za normano funcionisanje mozga i da, koliko god je u našoj mogućnosti, pokušamo da stres redukujemo na najmanju moguću meru.
Predlažu meditativne relaksacije, redovno vežbanje i pozitivno mišljenje kako bi ishod bio pozitivan. Odavno postoji izreka ,,Kakve su nam misili, takav nam je i život.“
Alchajmerova bolest, moždani udari, epilepsija, migrene, depresija i anksioznost samo su neki od problema koji mogu uticati na zdravlje mozga. Rano prepoznavanje simptoma i brza reakcija od vitalnog su značaja za sprečavanje dugoročnih posledica ovih stanja.
Prema novim istraživanjima, biološka terapija će mnogo pomoći ovim pacijentima.
Biološka terapija predstavlja tretman koji je specijalno dizajniran da stimuliše ili obnovi sposobnost imunološkog sistema (prirodne unutrašnje odbrane) da se bori protiv infekcije i bolesti.
Biološka terapija se takođe zove bioterapija ili imunoterapija i često se koristi za lečenje različitih vrsta karcinoma, kao i mnogih drugih stanja.
Redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, mentalni izazovi i socijalna povezanost samo su neki od ključnih faktora koji mogu doprineti očuvanju zdravlja mozga.
Autor teksta: Ana Stojković