Intervju sa Jelenom Petković:
,,Multiplex skleroza. Bolest sa kojom može da se živi”

Možda je njeno lice tajanstveno javnosti, ali zato ne i glas.
Dobro prepoznatljiva radijska naracija Jelene Petković, već deceniju se mogla čuti na različitim radio stanicama. Od frekvencija ,,Boom 93 radija”, “Rock radia”,” As Fm radia” do radija ,,Studia B” na kome danas Jelena radi. Ona već godinu i više dana uređuje i vodi radijsku emisiju ,,Multiplex skleroza. Bolest sa kojom se živi”.
Multiplex skleroza, neizlečiva i progresivna bolest mijelinskog omotača nije je sprečila u tome da završi novinarstvo i ostvari svoj dečji san.
Izmišljena radijska emisija deteta od osam godina pod nazivom ,,Džinovski crep” sa prvim sagovornicima koje su činili ukućani, tokom Jeleninog života, postala je stvarnost.
Ta emisija se danas zove ,,Multiplex skleroza, bolest sa kojom može da se živi” koja se emituje svake srede u 11 časova na frekvenciji 99.1-105.4 MHz radija ,,Studio B.”
Jelena već više od godinu dana vodi i uređuje ovu radijsku emisiju.
Ova hrabra, uspešna radijska voditeljka, diplomirani žurnalista, dobitnik prestižne novinarske nagrade ,,Borivoje Mirković” koju dodeljuje Fakultet poličkih nauka u Beogradu, uspela je sve ovo dok se borila sa multiplex sklerozom. Da joj je samo nebo granica pokazala je svojim umešnim glasom i razboritošću. Ona dopire do velikog broja slušaoca i svake srede ih oplemeni novim saznanjima o multiplex sklerozi radeći intervjue sa različitim ljudima koji se bore sa istim invaliditetom, ali i sa osobama koji mogu biti duhovni vodiči u njenom prevazilaženju.
Unošenjem teoloških momenata Jelena daje emisiji novu dimenziju. Koliko vera može pomoći u borbi sa multiplex sklerozom tema je njene zadnje emisije, a gost je Boban T. Pavlović , master teolog, nastavnik razredne nastave i veroučitelj u školama ,,OŠ Branko Radičević” u Popovcu i ,,Mašinsko – elektrotehničkoj školi” u Paraćinu.

Ona za Hendikep Magazin kaže da je razgovor koji je vodila sa veroučiteljem, Bobanom T. Pavlovićem, njen najbolji intervju do sada i jako je ponosna zbog toga.

Ana Stojković: ,,Jelena, kada ste osetili prve simptome multiplex skleroze i kako se ona kod vas manifestovala? Da li je neka situacija možda uzrokovala početak prvih simptoma?
Jelena Petković: ,,Ništa se nije desilo. Ja sam bila srećna. To je bio kraj 2011. godine, kada sam diplomirala na Fakultetu Političkih nauka. Onda sam osetila trnjenje u nogama. Pomislila sam da je to od patika, ili, možda, neudobne obuće. Rekla sam sebi: ,,Proći će”. Niko ne zna šta je bio okidač. Da li je pušenje okidač? Mislim da nije. Moj otac puši skoro 43 godine i ništa. Stresovi na fakultetu. Da li ću položiti ispit ili ne. Kako ću posle, gde ću? Posle diplomiranja se vraćam u Vranovo. Ponuda poslova u okolnim mestima, Smederevu i Požarevcu, je jako slaba. Brojna pitanja su me mučila.
Onda je usledilo pretraživanje na internetu. Crne prognoze. Od hodalice do invalidskih kolica.
Trnjenje je prestalo na mesec dana i onda se opet pojavilo. Tada sam odlučila da se obratim lekaru opšte prakse. Dao mi je uput za fizijatra i neurologa.
Neurolog mi je predložio tandem hod ne bi li proverio o čemu se radi i ja to nisam mogla da izvedem. Zakazao mi je magnetnu rezonancu na kojoj se pokazalo da imam lezije na mozgu. To su ožiljci i posledica su multiplex skleroze.”

Ana Stojković: ,,Kažu da je multiplex skleroza bolest centralnog nervog sistema i da je neizlečiva. Da li genetski faktori, možda, imaju neku ulogu u tome?”
Jelena Petković: ,,To je autoimuna bolest. Lezije na mozgu ukazuju na to da je mijelinski omotač oslabio, a organizam sam sebe počeo da napada.
Uputili su me na doktora Nebojšu Stojisavljevića. Imala sam strašnu tremu pri odlasku kod njega na pregled. Imao je pauzu i dok je pušio prišla sam mu.
,,Dobar dan, dobila sam uput od neurologa. Da li možete da me pogledate?” – pitala sam.
,,Ćero” – rekao mi je od milošte, posle pauze ću da te prozovem.
Od tada je on postao moj doktor.
Nakon nekoliko godina lečenja, dobila sam kortikosteroide.
Oni daju takvu snagu organizmu, a vi posle uzimanja istih morate da odmarate.
Bolest, prema rečima lekara, nije genetski prenosiva.

Ana Stojković: ,,Da li Vam je MS pravila probleme na poslu, ili, u privatnom životu?
Jelena Petković: ,,Ne, ali kada su počeli trnci u tabanima, počele su smetnje u desnoj nozi. Slabost. Odlazak do posla bio mi je naporan. Znala sam da prepešačim kilometar i po do kuće, jer sam vozom išla do posla, a direktne linije iz Vranova do Požarevca nije bilo. Da sam znala u to vreme da imam MS ja to ne bih radila.”

Ana Stojković: ,,Vi ste član udruženja ,,MS Smederevo”. Koliko članova broji udruženje i da li ste dobili neki vid novčane pomoći od Vaše opštine?”
Jelena Petković: ,,Registrovano je oko 40 ljudi. Viđam nekih 15 -20 ljudi koji dolaze u udruženje jer se okupljamo tri puta nedeljno. Ponedeljkom, sredom i petkom u 10 časova. Predsednica udruženja, Danijela Pejov, zna da osmisli i najavi sajam. Pre šest godina smo dobili deo zgrade gde se okupljamo. Udruženje nam pruža podršku i to je mesto gde dolazimo da bi se malo družili i popili kafu.

Ana Stojković: ,,Vi, danas, kao uspešna tridesetsedmogodišnja novinarka uređujete i vodite emisiju ,,Multipleks skleroza, bolest sa kojom može da se živi” na radiju ,,Studia B”, a sa samo 26 godina dobitnik ste prestižne nagrade ,,Borivoje Mirković” za TV prilog. ,,Najdanovi krugovi”.
Kako ste došli na ideju da uradite priču o Najdanovim krugovima?”
Jelena Petković: ,,Bila sam završna godina fakulteta i trebalo je uraditi neki video prilog. Dok sam slušala radio išla je priča o tome i ja sam pomislila – zašto ne bih uradila priču tome. Ionako mi treba samo deset minuta kolima od Vranova da odem do tamo.
Pitam montažera, Marjana Živanovića, da li mogu da pozajmim kameru na tri dana i snimim tu priču, on kaže može. I tako je sve krenulo.

Ana Stojković: ,,Šta su to Najdanovi krugovi za one koji ne znaju?”
Jelena Petković: ”To je jedan krug koji su meštani obeležili gde ljudi treba da stoje tri puta po 15 minuta. Oni navodno pomažu u izlečenju određenih bolesti, ali ja mislim da je to autosugestivno. Intervjuisala sam mnoge sagovornike koji su dolazili iz različitih krajeva Srbije. Organizovano su dolazili autobusima iz Raške, Putinaca, Beograda…
Meni je to bila velika avantura u radu, a nakon nagovora prijatelja da se prijavim za nagradu ja sam to i uradila.
Andrej, Marjanov asistent, predložio je da se prijavim jer je smatrao da dokumentarac ima odličnu priču i još zanimljivije sagovornike.
Posle nekoliko dana, javili su mi iz PR službe fakulteta, da sam nagradu i dobila.”
Ova sanjalica sreću doživljava kroz rad i sopstvenu ispunjenost i kao i radost u očima njenih roditelja.

Za mlade studente novinarstva poručuje da posao radijskog voditelja predstavlja veliko zadovoljstvo zbog poslovnog druženja i sagovornika, kao i tema koje obrađuje. Iako je nedovoljno plaćen posao, ona svoju profesiju ne bi menjala.
A za sve one koji se bore sa multipleks sklerozom poručuje da se moraju pomiriti sa sobom i da je moguće živeti sa njom jer je medicina jako napredovala u slučaju ove autoimune bolesti.

,,Smirenje, strpljenje, hobi i ljubav najbitniji su momenti čovekovog aspekta života” – poručuje Jelena čitaocima Hendikep Magazina.

Intervju obavila: Ana Stojković