Dijabetes (Diabetes Mellitus) je oboljenje koje nastaje usled nedovoljnog lučenja ili delovanja insulina. Insulin je hormon koji se stvara u žlezdi gušterači – pankreasu i odgovoran je za pravilan metabolizam ugljenih hidrata tj. šećera.
Bez insulina, uneti šećer u organizam putem hrane se ne može preneti iz krvotoka do ćelija, što se ispoljava kao porast šećera u krvi.
U slučaju da je nivo šećera nedovoljan, odnosno nizak, (hipoglikemija) osoba nije u stanju da rezonski postupa, a ukoliko je previsok (hiperglikemija), osoba ima dijabetes.
Ako se dijabetes ne leči može dovesti do moždanog udara, slepila, oštećenja nervnog sistema, oštećenja bubrega i donjih ekstremiteta.
Tipovi dijabetesa: dijabetes tip 1 i dijabetes tip 2.
Dijabetes tip 1 (juvenilni dijabetes) je prouzrokovan autoimunom reakcijom kada telesni odbrambeni sistem napada ćelije koje proizvode insulin. Oni koji imaju tip 1 proizvode malo ili nimalo insulina. Oboljenje može da se javi kod ljudi bilo kog uzrasta, ali se obično razvija kod dece ili mlađe odrasle populacije. Osobe sa dijabetesom tip 1 moraju da primaju injekcije svakodnevno kako bi kontrolisale nivo šećera u krvi. Ako se ne koriste injekcije, ishod je fatalan.
Dijabetes tip 2 (adultni dijabetes) obuhvata oko 90% svih slučajeva dijabetesa. On može da se kontroliše uz dijetu. Vezuje se za gojaznost koja može da izazove insulinsku rezistenciju I da poveća nivo šećera u krvi. Karakteriše ga insulinska rezistencija.
Simptomi dijabetesa: mučnina, učestalo mokrenje, žeđ, gubitak težine uprkos dobrom apetitu, malaksalost i umor.
Svetski Dan borbe protiv dijabetesa (WDD) se obeležava svake godine 14. novembra.
Sa dijabetesom ne živi samo obolela osoba već i njoj bliske osobe. Važno je da se obolela osoba I njoj bliski informišu o dijabetesu, kako bi uvek reagovali na pravi način.
Autor teksta: Darija Petrović