Već sam vam pisala na temu mog iskustva sa osnovnom školom, a sada je na red došlo moje iskustvo sa srednjom školom. Nadam se da ću ovim tekstom pomoći nekome ko je ovog septembra pošao u srednju školu.
Polazak u srednju školu đacima sa invaliditetom i nije baš omiljen trenutak, jer su se navikli na profesore i društvo iz osnovne, a polaskom u srednju se moraju ponovo privikavati i boriti sa komentarima i pogledima drugih. Nije lako kada ste u centru pažnje zbog svog izgleda i uglavnom se uvek od vas sklanjaju. Međutim, pokušajte da se oduprete tom osećaju. Znam da je teško, ali će vama dosta olakšati život.
Moje iskustvo sa srednjom školom je pozitivnije u odnosu na iskustvo sa osnovnom. Ipak su deca tada u tom trenutku svesnija nego kada su mlađi. Doduše, nije u početku bilo sjajno, ali kako je vreme išlo, bolji sam utisak imala o svemu što me zadesilo. Mada, ja sam srednju školu pohađala u malom gradu, gde sam uglavnom sve profesore poznavala ili čula za njih. Mnogo je teže kada živite u većem gradu i sve vam je nepoznato. Društvo sam takođe znaala, sa nekima sam pohađala osnovnu školu, a neke viđala po hodnicima ili čula za njih.
S obzirom da smo svi iole zreliji kada pođemo u srednju, samim tim nisam doživljavala neke užasno neprijatne situacije. Pravo da vam kažem, bila sam skeptična, samo sam čekala trenutak kada ću se razočarati, ali pogrešila sam. Zaista nosim lepe uspomene, bez nekih prevelikih trauma. Da, bilo je traumatičnih trenutaka, ali ništa previše ozbiljno. Mada, opet, ovo je moje iskustvo sa srednjom školom, a pohađala sam je u malom mestu.
Dakle, jedino što negde mogu zaključiti da je mnogo lakše u srednjoj, jer smo zreliji. Ali, budite svesni toga da uvek ima izuzetaka. Budite spremni na to, ali se nemojte unapred plašiti, jer nema razloga. Dajte sebi šansu, dajte školi i kolektivu, možda se baš iznenadite. Verujem da ćete biti srećniji nego ranije, mada, ja znam i osobe kojima je bilo prijatnije u osnovnoj nego srednjoj školi. Sve je to individualno.
Ima situacija gde deca sa invaliditetom doživljavaju traume koje nikada ne zaborave i ostanu im posledice. Zbog toga je važno da znamo kako se ponašati prema njima, jer su osetljivi. Budimo pažljivi, jer jedna loša reč upućena njima može ostaviti posledice.
A vama koji imate bilo kakav oblik invaliditeta pružam podršku, jer znam kako se osećate, ali se ne predajte. Zapamtite: „Preko trnja do zvezda“.
Autor teksta: Darija Petrović