Na Svetski dan prevencije samoubistva, koji se svake godine obeležava 10. septembra, otvoren je IV Beogradski festival mentalnog zdravlja na Platou ispred Filozofskog fakulta u Beogradu u organizaciji Pokreta za mentalno zdravlje koji se ove godine održava pod sloganom “Pokreni razgovor, promeni priču.”
Edukacija o prevenciji samoubistva od ključne je važnosti jer nam omogućava da prepoznamo i reagujemo na rane znake suicidalnih namera.
Razumevanje simptoma i znakova upozorenja može pomoći u pravovremenom pružanju podrške onima u potrebi, smanjiti stigmu oko mentalnog zdravlja i omogućiti bolji pristup resursima i terapiji.
Govornici na festivalu bili su: Doc. Dr Nataša Ljubomirović, Institut za mentalno zdravlje, Slavica Ranisavljev Kovačev, Centar Srce/OPENS, Irena Stojadinović, PIN – Pokret za mentalno zdravlje, i Anne Marie Ćurčić, Inicijativa “Za Tebe #VAŽNOJE” – Pokret za mentalno zdravlje.
U 20 h paljene su sveće u znak sećanja na preminule od suicida, kao vid podrške porodicama preminulih i osobama koje se nose sa suicidalnim mislima.
Samoubistvo je ozbiljan javno zdravstveni problem širom sveta, budući da je jedan od vodećih uzroka smrti mladih između 15 i 34 godine pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije iz 2021. godine. Svake godine skoro milion ljudi oduzme sebi život uprkos tome što se to može sprečiti. Poznavanje faktora rizika, socijalnih odrednica, epidemiologije i prevencije od suštinske je važnosti prilikom kreiranja mera prevencije i delovanja.
Broj zemalja sa nacionalnim strategijama za prevenciju samoubistava povećao se u pet godina od objavljivanja prvog globalnog izveštaja o samoubistvu. Ipak, ukupan broj zemalja sa strategijama je još uvek premali i vlade se moraju obavezati da će ih uspostaviti.
Stope samoubistva variraju među zemljama od 5 slučajeva samoubistava na 100 000 stanovnika do više od 30 na 100 000. Dok se 79% svetskih samoubistava dogodilo u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, zemlje sa visokim dohotkom imale su najvišu stopu, oko 11,5 na 100 000 stanovnika. Gotovo tri puta više muškaraca nego žena izvrši samoubistvo u zemljama sa visokim prihodima, za razliku od zemalja sa niskim i srednjim prihodima, gde je stopa jednaka.
Samoubistvo je bilo drugi vodeći uzrok smrti mladih ljudi starosti 15-29 godina, nakon povrede na putu. Među tinejdžerima uzrasta 15-19 godina, samoubistvo je bilo drugi vodeći uzrok smrti kod devojčica i treći uzrok smrti kod dečaka (posle povreda na putu i nasilja).
U Srbiji čak 13.5 stanovnika na njih 100 000 izvrši samoubistvo, što nas čini jednom od zemalja u samom vrhu stope samoubistava. Da bi se ovaj problem trajno rešio, potrebno je mnogo napora i truda na svim nivoima države i zajednica.
Počev od edukacije i pomoći ugroženim pojedincima, pa do edukacije i pomoći porodicama, školama i ostalim ustanovama koje mogu da promene ovu crnu statistiku.
Tokom 2023. godine, u zemlji je zabeleženo 668 slučajeva samoubistva, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
U Srbiji je 2020. godine stopa samoubistva bila oko 13 odsto, tri puta više u poređenju sa Grčkom ili dva u odnosu na Italiju.
Studije su pokazale da vršnjačko nasilje može značajno povećati rizik od samoubilačkih misli i ponašanja. Takođe, digitalno nasilje i prekomerna upotreba društvenih mreža mogu dodatno pogoršati emocionalne probleme kod mladih, stvarajući osećaj izolacije.
Kod osoba srednjih godina, uzroci suicidalnih misli često uključuju stresne životne događaje kao što su gubitak posla, finansijski problemi i porodične krize. Stil života, uključujući visoke nivoe stresa, nezdravu ishranu i nedostatak fizičke aktivnosti, može značajno uticati na mentalno zdravlje.
Finansijska nestabilnost je takođe jedan od vodećih faktora koji su povezani sa povećanim rizikom od depresije i samoubilačkih misli. Procenjuje se da skoro 15% odraslih osoba koje su pretrpele značajne finansijske poteškoće prijavljuje simptome ozbiljne depresije.
Suicidalne misli uglavnom su rezultat složenih interakcija između genetskih predispozicija, mentalnih poremećaja, poput depresije i anksioznosti, kao i stresnih životnih događaja. Oko 90% osoba koje izvrše samoubistvo imalo je neku vrstu mentalnog poremećaja, dok su traume i velika količina stresa takođe značajni faktori rizika.
Jedan od prvih pokazatelja da neko pati je gubitak volje, zainteresovanosti i energije za onim što ga je ranije ispunjavalo.
Osim farmakoloških, za lečenje depresije koja je jedan od glavnih faktora za razvoj samoubilačkih namera, podjednako su važne i nefarmakološke mere – redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, boravak u prirodi, šetnje, plivanje, trčanje.
Bitna je i socijalizacija – što češći boravak u društvu, u krugu prijatelja i porodice, odlazak na društvene događaje, pozorište ili bioskop.
Za depresiju se kaže da je bolest modernog društva. Upravo zbog toga, ona ne sme biti „tabu tema.“ O njoj treba da se priča, treba je prihvatiti kao bolest koja se može izlečiti i koja se može prevenirati.
Autor teksta: Ana Stojković